Дигитални репозиторујум Историјског архива Београда настао је као резултат рада на пословима дигитализације архивске грађе уз жељу да Вам одређене садржаје учинимо доступним у онлајн режиму. На овој веб локацији можете претражити и погледати следеће садржаје:
Картони житеља који се чувају у фонду Управа града Београда, a настали су радом Централне пријавнице града Београда, представљају грађу од изузетног заначаја. То су пријаве пребивалишта грађана који су живели или боравили у Београду и Земуну у периоду од 1922–1954. године. У 851 кутији чува се око 1.000.000 картона. Сваки картон садржи личне податке о особи која је имала пребивалиште у Београду или је на одређено време у њему боравила (адреса; презиме и име; занимање; држављанство; датум рођења; место рођења; брачно стање; вера; име оца и мајке и мајчино девојачко презиме; претходно боравиште у Београду или у другом месту; подаци о супружнику и деци; претходне адресе пребивалишта у Београду). Подаци из ове грађе интересантни су како домаћим тако и иностраним истраживачима који се баве проучавањем свог порекла или раде на изради научних студија, дисертација, дипломских радовa и слично. Историјски архив Београда је 2015. године под покровитељством Града Београда и Секретаријата за културу града Београда, а касније и уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, започео сложени процес скенирања картона. По завршеном скенирању приступило се вишекорисничком раду оператера на уносу метаподатака у за то прилагођеној апликацији. Метаподаци су повезани са скеновима који су се очитавали на екрану, извршене су корекције уноса, оспособљена је претрага и штампа резултата за потребе корисника уз интеграцију програма за манипулацију тим садржајима названог Archeion компаније Safedoc у информациони систем Архива. Крајњи резултат рада je претражива база података која је данас доступна грађанима преко интернета.
НАПОМЕНА: Како је велики број оператера радио на уносу података, а садржаји на картонима су писани руком, постоји могућност погрешног ишчитавања и уноса садржаја. Такве грешке ће се временом кориговати.
Обавеза вођења црквених матичних књига уведена је у Србији око 1837. године од када, углавном, постоје и сачуване матичне књиге. Као грађа од изузетног значаја црквене матичне књиге представљају извор првог реда. Ове матичне књиге су после Другог светског рата однете из цркава, уз обавезу државе да их препише и потом врати. То није спроведено, тако да су књиге остале у архивима све до данас. Историјски архив Београда, према последњем урађеном попису, чува:
494 црквенe матичнe књигe са ширег подручја Београда
1721 – 1913. период
459 књига српске православне цркве
33 римо-католичке књиге
2 књиге Јеврејске општине
Збирка је формирана од матичних књига и пратећих регистара из 43 верска објекта са територије Београда. Књиге пружају податке о становништву Београда, наталитету и морталитету, социјалном пореклу, о значајним историјским личностима. Често се потражују у читаоници Архива (око 10% од укупних годишњих захтева) и из иностранства.
Историјски архив Београда је на овогодишњем конкурсу Министарства правде добио средства за пројекат „Дигитализација Збирке црквених матичних књига – I фаза“којим је предвиђена дигитализација и доступање корисницима у онлајн режиму црквених матичних књига из ужег градског језгра. Основни циљ овог пројекта дигитализације је заштита црквених матичних књига као културног добра и омогућавање њиховог лакшег коришћења у дигиталном облику, у научно-истраживачке сврхе, за потребе грађана и државних органа.
По завршетку овог пројекта Историјски архив Београда ће у наредној фази извршити и дигитализацију преосталих црквених матичних књига које се чувају у Архиву и доступити их корисницима.
Картони житеља који се чувају у фонду Управа града Београда, a настали су радом Централне пријавнице града Београда, представљају грађу од изузетног заначаја. То су пријаве пребивалишта грађана који су живели или боравили у Београду и Земуну у периоду од 1922–1954. године. У 851 кутији чува се око 1.000.000 картона. Сваки картон садржи личне податке о особи која је имала пребивалиште у Београду или је на одређено време у њему боравила (адреса; презиме и име; занимање; држављанство; датум рођења; место рођења; брачно стање; вера; име оца и мајке и мајчино девојачко презиме; претходно боравиште у Београду или у другом месту; подаци о супружнику и деци; претходне адресе пребивалишта у Београду). Подаци из ове грађе интересантни су како домаћим тако и иностраним истраживачима који се баве проучавањем свог порекла или раде на изради научних студија, дисертација, дипломских радовa и слично. Историјски архив Београда је 2015. године под покровитељством Града Београда и Секретаријата за културу града Београда, а касније и уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, започео сложени процес скенирања картона. По завршеном скенирању приступило се вишекорисничком раду оператера на уносу метаподатака у за то прилагођеној апликацији. Метаподаци су повезани са скеновима који су се очитавали на екрану, извршене су корекције уноса, оспособљена је претрага и штампа резултата за потребе корисника уз интеграцију програма за манипулацију тим садржајима названог Archeion компаније Safedoc у информациони систем Архива. Крајњи резултат рада je претражива база података која је данас доступна грађанима преко интернета.
НАПОМЕНА: Како је велики број оператера радио на уносу података, а садржаји на картонима су писани руком, постоји могућност погрешног ишчитавања и уноса садржаја. Такве грешке ће се временом кориговати.
Јелена Николић, Јелена Јовановић, Тијана Ковчић, Владимир Мијатовић, Бојан Коцев, Виолета Јовановић, Иван Арсеновић
Мр Драган Гачић, директор