Дигитални репозиторујум Историјског архива Београда настао је као резултат рада на пословима дигитализације архивске грађе уз жељу да Вам одређене садржаје учинимо доступним у онлајн режиму. На овој веб локацији можете претражити и погледати следеће садржаје:
Картони житеља који се чувају у фонду Управа града Београда, a настали су радом Централне пријавнице града Београда, представљају грађу од изузетног заначаја. То су пријаве пребивалишта грађана који су живели или боравили у Београду и Земуну у периоду од 1922–1952. године. У 851 кутији чува се 1.009.031 картонa. Сваки картон садржи личне податке о особи која је имала пребивалиште у Београду или је на одређено време у њему боравила (адреса; презиме и име; занимање; држављанство; датум рођења; место рођења; брачно стање; вера; име оца и мајке и мајчино девојачко презиме; претходно боравиште у Београду или у другом месту; подаци о супружнику и деци; претходне адресе пребивалишта у Београду).
Подаци из ове грађе интересантни су како домаћим тако и иностраним истраживачима који се баве проучавањем свог порекла или раде на изради научних студија, дисертација, дипломских радовa и слично.
Историјски архив Београда је 2015. године под покровитељством Града Београда и Секретаријата за културу града Београда, а касније и уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, започео сложени процес скенирања картона. По завршеном скенирању већи број оператера радио је на уносу метаподатака у за то прилагођеној апликацији. Метаподаци су повезани са скеновима који су се очитавали на екрану, извршене су корекције уноса, оспособљена је претрага и штампа резултата за потребе корисника уз интеграцију програма за манипулацију тим садржајима названог Archeion компаније Safedoc у информациони систем Архива. Крајњи резултат рада je претражива база података која је данас доступна грађанима преко интернета.
НАПОМЕНА: Како је велики број оператера радио на уносу података, а садржаји на картонима су писани руком, постоји могућност погрешног ишчитавања и уноса садржаја. Такве грешке ће се временом кориговати.
Уколико у неком од својих радова наводите неки од картона као извор наведите сигнатуру: ИАБ, УГБ, КЖ
Објашњење: ИАБ је скраћеница за Историјски архив Београда, УГБ за фонд Управа града Београда, КЖ скраћеница за Картотеку житеља.
Обавеза вођења црквених матичних књига уведена је у Србији око 1837. године од када, углавном, постоје и сачуване матичне књиге. Као грађа од изузетног значаја црквене матичне књиге представљају извор првог реда. Ове матичне књиге су после Другог светског рата однете из цркава, уз обавезу државе да их препише и потом врати. То није спроведено, тако да су књиге остале у архивима све до данас. Историјски архив Београда, према попису урађеном након последњег пријема 2019. године из Јединица локалне самоуправе чува:, чува:
823 црквенe матичнe књигe са ширег подручја Београда за период 1721 – 1919
755 православних књига
59 католичких књига
7 јеврејских књига
2 евангелистичке књиге
НАПОМЕНА: 1 књига-регистар припада православној, католичкој и јеврејској цркви истовремено
Збирка је формирана од матичних књига и пратећих регистара са шире територије Београда. Књиге пружају податке о становништву Београда, наталитету и морталитету, социјалном пореклу, о значајним историјским личностима итд. Често се потражују у читаоници Архива (око 10% од укупних годишњих захтева) и из иностранства.
Историјски архив Београда је уз подршку Министарства правде 2018. и 2019. реализовао пројекат „Дигитализација Збирке црквених матичних књига – I и II фаза“којим је предвиђена дигитализација и доступање корисницима у онлајн режиму књига које је Архив поседовао до пријема 2019. односно 494 књиге из периода 1721-1913.
Основни циљ овог пројекта дигитализације је заштита црквених матичних књига као културног добра и омогућавање њиховог лакшег коришћења у дигиталном облику, у научно-истраживачке сврхе, за потребе грађана и државних органа.
Уколико у неком од својих радова наводите одређену матичну књигу као извор наведите сигнатуру:
ИАБ, ЗЦМК, општина, црква, број књиге (налази се у колони 1)
Објашњење: ИАБ је скраћеница за Историјски архив Београда, ЗЦМК скраћеница за Збирку црквених матичних књига.
Преостале књиге ће наредним активностима бити скениране и постављене на портал.
Земунски магистрат је најстарији фонд Историјског архива Београда и садржи грађу за период од 1749. до 1932. године. Основан је 1749. године након припајања Земуна Војној граници, односно његовог издвајања из поседа породице Шенборн. Назив Магистрат носио је од оснивања до 1871. године, а потом је преименован у Градско поглаварство у Земуну. Године 1934. Поглаварство је престало са радом пошто је Земун ушао под надлежност Београдске општине, тачније њеног Одељка у Земуну. Списи и књиге настали до 1881. године писани су немачком готицом, а од 1881. на хрватском језику. У фонду Земунског магистрата чува се и 58 књига пописа породица Земуна које су вођене крајем 19. и у првој половини 20. века. Породице су пописиване по улицама у којима су живеле. Поред главе породице уписани су и сви њени чланови са основним личним подацима. Такође садрже белешке о добијању домовнице или исељењу неког члана породице.
НАПОМЕНА: Уколико у неком од својих радова наводите одређену књигу пописа становништва Земуна као извор наведите сигнатуру: ИАБ, ЗМ, број књиге (налази се у колони бр. 1).
Објашњење: ИАБ је скраћеница за Историјски архив Београда, a ЗМ скраћеница фонда Земунски магистрат
Народни одбори рејона града Београда били су први послератни органи власти у Београду. Образовани су 1944. године, а укинути 1952. формирањем градских општина. У Историјском архиву Београда чувају се фондови девет градских народних рејона у којима се чува и грађа настала радом комисија за ратну штету. Рејонске комисије за ратну штету формиране су половином 1945. године и радиле су до маја 1946. године. Сви грађани били су дужни поднети пријаву о причињеној материјалној штети, као и страдање својих ближњих, уколико нису припадали „непријатељским“ групацијама. У фондовима рејонских народних одбора сачувано је преко 10.000 пријава лица несталих или страдалих током рата. Пријаве су се односиле на лица страдала током бомбардовања, убијена од стране окупационих власти, усташа, страдалих у логорима, несталих, погинулих у борби... Пријаве су подносили њихови рођаци, комшије, Јеврејска општина у Београду, али и сами народни одбори рејона. Жртве су биле свих националности, највећим делом са боравиштем у Београду, али и из других делова бивше Краљевине Југославије.
Пријаве су подношене на прописаном образцу и садрже следеће податке: презиме, очево име, име страдалог; године старости; занимање; боравиште; националност; подаци о месту и времену страдња; подаци о породици, односно лицима које је страдало лице издржавало; име и презиме, занимање и боравиште подносиоца пријаве. На основу датих података комисија је доносила закључак о висини ратне штете.
Уколико у неком од својих радова наводите одређену пријаву као извор наведите сигнатуру која се налази на сваком предмету:
ИАБ, број фонда, број кутије, број предмета (Пример: ИАБ-44-К2-25)
Након ослобођења Београда 1944. године формирани су народни одбори рејона. То су били први органи власти у престоници и претеча будућих градских општина. Надлежност Народног одбора I рејона града Београда (1944-1952) обухватала је територију најужег градског центра, односно територију данашње Општине Стари град. Поред штете нанете имовини и имовинским правима, грађани су на штампаним обрасцима пријављивали и штету у случају повреде „здравља и тела, полног интегритета, повреде достојанства и части, лишавања слободе услед хапшења, заробљавања, интернирања, конфинирања, расељавања, принудног рада, мобилизације, пљачке радне снаге и оскудице“. На основу поднетих пријава комисије су вршиле процену ратне штете нанете становништву и установама током Другог светског рата. У фонду Народног одбора I рејона града Београда сачувано је око 11.400 пријава ратне штете причињене грађанима и њиховој имовини.
Претрага пријава ратне штете Народног одбора I рејона града Београда може се вршити по имену, презимену, имену оца и подносиоцу пријаве.
Уколико у неком од својих радова наводите одређену пријаву као извор наведите сигнатуру која се налази на сваком предмету:
ИАБ, број фонда, број кутије, број предмета (Пример: ИАБ-42-К419-27)
Јелена Николић, Јелена Јовановић, Тијана Ковчић, Драгана Митрашиновић, Владимир Мијатовић, Бојан Коцев, Виолета Јовановић, Иван Арсеновић, Александар Гачић
Мр Драган Гачић, директор